Kada je 1972. godine svecano pustena u pogon Hidroelektrana „Ðerdap”, niko nije slutio da ce kao rezultat zauzdanosti Dunava, nastati jedno od somom najbogatijih revira Evrope, dugacak 120 kilometara – Đerdap!
Đerdapska klisura jedan je od najlepsih prizora u ovom delu sveta, gde Dunav menja svoju sirinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeci mocnu klisuru visokih stenovitih litica. Kada ste vec tu, nemojte propustiti ni da pogledate cuvenu Trajanovu tablu, koja se vidi samo iz camca. Kad se umorite od silne prirodne lepote, prosetajte po jedinstvenom 8000 godina starom neolitskom naselju Lepenski vir ili bacite pogled na ostatke starih rimskih utvrdjenja i srednjevekovnih tvrdjava...
Istorija belezi mnoge pokusaje zaudavanja Dunava u klisurama. Prvi se odigrao jos za vreme vladavine cara Trajana, krajem prvog veka nove ere. Izgradjeno
je nekoliko plovnih kanala, kojima su od proleca do jeseni mogle da saobracaju dereglije plitkog gaza, a radovi su okoncani 103. godine. Projektant je, pretpostavlja se, bio isti onaj Apolodor, koji je izgradio Trajanov most kod Kladova. Sledeci radovi obavljani su tridesetih godina 19. veka, pod patronatom grofa Istvana Secenjia, a prema planovima Pala Vasarheljia. Usled neefikasne tehnologije toga vremena, nisu mogle biti realizovane sve zamisli. Dugotrajno resenje plovnosti ovog sektora rezultat je radova izvedenih od 1891. do 1896. godine pod rukovodstvom ministra saobracaja Gabora Barosa. Bili su to najveci vodoregulacioni zahvati u istoriji covecanstva, a nesto slicno njima istovremeno je izvodjeno na reci Sent Lorenc u Kanadi. Zvanicno su okoncani svecanim otvaranjem Sipskog kanala, cemu su prisustvovali kralj Aleksandar Obrenovic, car Franja Josip i rumunski kralj Karlo I.
Sve probleme oko plovidbe okoncala je izgradnja Hidrocentrale „Ðerdap”, tada druga po velicini u svetu. Regija je uvek privlacila paznju vladara, bilo da su krunisani, bilo da su nekrunisani. Međutim, na ovim prostorima – oko 5300. godine pre nove ere – nastala je i nastarija do sada poznata kultura na tlu Evrope, koja je svoje tragove ostavila duzinom cele klisure, a prepoznatljiva je po jajolikim ljudskim figurama ribljih ustiju. A nastala je na najnemilosrdnijem delu Dunava.
O tome kakvi su ovde hidroloski uslovi vladali, najverodostojnije govore brojke. Protok je rapsodicno varirao izmedju 2100 kubnih metara u sekundi u malovođu, do ekstremno visokih 16 hiljada kubika pri visokim vodostajima. Dubina vode varirala je izmedju 50 centimetara i 50 metara! Reka je na 120 kilometara imala pad od oko 40 metara. Preracunato, pad vodenog ogledala iznosio je u proseku oko 33 centimetara po recnom kilometru. Poredjenja radi na relaciji Bezdan-Novi Sad ta vrednost iznosi 5 cm/rkm. Brzina toka bila je upravo srazmerna strmini korita. Kroz Sipski kanal i jos nekim mestima, Dunav je tutnjao 18 kilometara na sat, cetiri puta brze, nego kod Novog Sada. Izgradnjom brane Hidrocentrale nivo vodenog ogledala podignut je za diskutabilnu cifru. Neki izvore navode 45 metara, neki 35, dok po tvrdnji djerdapskih locova – pilota, sprovodnika brodova, nivo vode podignut je za 40 metara u odnosu na „nulu” vodomera u Orsavi. Nastalo je akumulaciono jezero povrsine 253 kvadratna kilometra, od toga 163 pripada nama, a 90 Rumuniji.
